Odbijeni zahtevi poslanika 💔
Ustavni sud Federacije Bosne i Hercegovine donio je odluku koja neće obradovati brojne radnike, posebno freelancere, čiji su glasovi ostali nečujni. Odbijeni su zahtevi 46 poslanika iz Predstavničkog doma FBiH koji su tražili ocjenu ustavnosti pojedinih odredbi Zakona o doprinosima. Ova odluka nezadovoljstvo dovodi na površinu i otvara brojna pitanja o pravnoj zaštiti radnika u neklasičnim radnim odnosima.
“Zakon koji uređuje obavezu plaćanja doprinosa ne bi trebao ignorisati prava onih koji na alternativne načine doprinose društvu.”
Argumenti s jedne strane 🌪️
Poslanici koji su pokrenuli ovo pitanje, ukazali su na nepravdu koju freelanceri doživljavaju. Prema njihovim rečima, iako su obavezni da plaćaju doprinose, oni nemaju pristup zdravstvu i drugim socijalnim benefitima kao zaposleni. Ova razlika stvara osećaj diskriminacije i postavlja pitanje pravičnosti u pogledu korišćenja prava koja bi takva uplata trebala obezbediti.
Stav Ustavnog suda: Prava i obaveze 🙅♂️
U obrazloženju Ustavnog suda navodi se da su prava iz socijalnog osiguranja i obaveze plaćanja doprinosa odvojene kategorije. Sud je naglasio da nepravilnosti u zakonodavstvu ne čine same zakonske odredbe neustavnim. U ovom kontekstu, čak i ako se prepoznaje sistemska neuređenost, to ne oslobađa freelancere obaveze plaćanja doprinosa.
Osnovna prava i pravičnost ⚖️
Freelanceri, koji u modernom svetu predstavljaju sve brojniju radnu snagu, suočavaju se sa sve težim uslovima. Njihova borba za osnovna prava, uključujući pristup zdravstvenom osiguranju, postavlja pitanje ravnoteže između obaveza i prava u današnjem društvu. Kumulacija obaveznih doprinosa bez mogućnosti korišćenja zasluženih beneficija ostavlja gorak ukus i osećaj nepravde.
Zaključak 📝
Odluka Ustavnog suda o Zakonu o doprinosima FBiH dodatno produbljuje nejednakosti u društvu. Freelanceri, i dalje suočeni s teretom plaćanja doprinosa bez odgovarajuće zaštite, ostaju u nezavidnom položaju. Ovaj slučaj je još jedan podsetnik o važnosti pravne zaštite svih radnika, bez obzira na njihov radnopravni status, kako bi se osiguralo da svi imaju jednake mogućnosti u ostvarivanju socijalnih prava. Pitanje koje se nameće je: kada će se čuti glasovi onih koji doprinose društvu kroz alternativne oblike rada?
